Asocijacija srpskih opština: Razumevanje sukobljenih perspektiva Albanaca i Srba

Sporazum o Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom je kamen spoticanja dijaloga između Kosova i Srbije kojim posreduje EU. Opšti principi osnivanja Asocijacije/Zajednice, oko kojih je postignut sporazum u avgustu 2015. godine, je doveo do još više kontroverzi i uzrok je krize na Kosovu bez presedana. Predlagači su govorili da je mehanizam integracija Srba sa severa Kosova u kosovsko pravosuđe i da predstavlja napredak normalizacije odnosa između dve države. Međutim, Asocijacija je u praksi postala komplikovana stvar. Mnogi segmenti kosovskog društva odbacuju Asocijaciju ove vrste. Ustavni sud je doneo presudu da krši duh Ustava, a Vlada je većinskim delom nevoljna da taj sporazum sprovede u delo dok Srbija ne predstavi jasne planove za povlačenje paralelnih institucija širom Kosova. Kosovski Srbi gledaju na Asocijaciju sa veoma praktične tačke gledišta: to je instrument nagrade za bolnu integraciju u Kosovo i predstavlja zamenu za odlazeće institucije koje finansira Srbija. Srbi se plaše albanske reakcije koju su imali prilike da vide u proteklih 15 meseci, ne osećaju se poželjno na Kosovu i zabrinuti su da bih ih Beograd uskoro mogao napustiti. Srpska zajednica – strana na koju se dijalog najviše odnosi, a koja je najmanje uključena u proces – želi da se nastavi dijalog o normalizaciji, želi da vidi ponudu Prištine i želi lagan prelaz sa srpskog u kosovski sistem. Različiti stavovi i ciljevi Vlade Kosova, kosovskih Srba, Beograda i međunarodne zajednice dalje komplikuju stvari. Kosovsko i srpsko rukovodstvo podržavaju sporazum iz veoma različitih razloga: imaju samo makro ciljeve.

Kosovsko rukovodstvo želi da formira Asocijaciju prevashodno kako bi ispunilo svoju obavezu u sklopu briselskog dijaloga, privede kraju integraciju Srba i dođe do krajnje faze normalizacije odnosa sa Srbijom. Srpsko rukovodstvo želi da Zajednica srpskih opština služi kosovskim Srbima, prenese nadležnosti koje sada finansira Beograd na novo pravno telo i koristi Zajednicu kao most saradnje sa Kosovom u okviru normalizacije odnosa. Kosovski Srbi, u međuvremenu, imaju mikro perspektivu i žele da Zajednica bude praktičan mehanizam koji im može pomoći da očuvaju identitet, poboljšaju svoje mehanizme u radu sa vlastima u Prištini, da očuvaju ,,vitalne’’ usluge koje finansira Beograd, kao i posebne veze sa Beogradom.Opozicione stranke u Prištini, mnogi neodlučni akteri u Vladi i većina javnosti vide Asocijaciju kao neustavnu pretnju državnosti i suverenitetu Kosova. Kritičari kažu da trenutni Ustav pruža dovoljan nivo zaštite za srpsku zajednicu, te je samim tim Asocijacija – na način na koji predviđa Briselski sporazum – bespotrebna, te ima dodatan rizik stvaranja etnički homogenog trećeg sloja vlasti koji će otežati srpsku integraciju na Kosovu. Oni se plaše da će Asocijacija narasti u entitet poput Republike Srpske u Bosni. Vlada, i pored toga, ostaje privržena osnivanju Asocijacije, ovog puta u okviru presude Ustavnog suda, i insistira da opozicija krije svoje druge motive iza nasilnih reakcija prema sporazumu o Asocijaciji: želju da sruše vladajuću koaliciju. Na prvi pogled, Srbi žele Zajednicu jer je Albanci u tolikoj meri odbacuju, te stoga mora biti dobra. Beograd im je rekao da insistiraju na zajednici i ne urade ništa drugo dok je Priština ne formira. U praksi, Srbi su u potpunosti svesni takmičarskih ambicija i ciljeva između Prištine i Beograda.