[SRB] Integracija Srba na Kosovu nakon Briselskog Sporazuma

Izvršni Rezime

Kosovo i Srbija započeli su veliki posao, integraciju kosovskih Srba i beogradske administracije i finansijske infrastrukture u kosovski sistem – ukratko “integraciju Srba”. Ovo je nadogradnja na dogovor kojim je posredovala EU i koji se smatra za jedno od najvećih dostignuća Brisela. Ipak, implementacija istog na terenu bila je, a i dalje je, suočena sa velikim izazovima. Integracija pokreće duboke, emotivne teme između Albanaca i Srba te i najmanji nesporazumi mogu dovesti do nasilja. Spektar institucija na koje se ovo odnosi – opštine, škole, zdravstvo, sudovi, bezbednosne institucije i ostali, sa budžetima koji iznose nekoliko stotina miliona evra – može da izgleda zaštraćujuće. Ne postoji presedan, prijašnja iskustva ili mapa puta za ovako nešto. Priština i Beograd su započeli ovaj proces iz različitih razloga, prvi da obezbede svoj suverenitet i teritorijalni integritet, a drugi da se zadovolje EU. Ni jedni ni drugi ne deluju kao da razumeju obim posla koji ovo podrazumeva niti su spremni da ulože potrebne finansijske – i političke – resurse. Uz podršku međunarodnih partnera, Kosovo i Srbija treba da postave kao cilj potpunu integraciju srpskih institucija u kosovski sistem do kraja 2015 a da potom brzo učine sve da taj dogovor postane realnost.

Prethodne runde dijaloga između Kosova i Srbije, od pregovora o “budućem status” pod okriljem UN-a 2005 godine do “tehničkog dijaloga” uz posredstvo EU 2011, počeinjale su obećavajuće ali su brzo oupadale u ćorsokak. Priština tvrdi da su prava Sba ispregovarana više puta dok Beograd svaki put traži više a zauzvrat ne sprovodi ništa. S druge strane Beograd tvrdi da svi ustupci dolaze sa njihove strane dok Kosovo stalno ubacuje statusna pitanja – priznanje njegove nezavisnosti – na svaku temu. Obe strane se trude da zadobiju simpatije EU . Veliki broj tema je u igri: učešće Srba u kosovskim institucijama, kraj srpskog uplitanja na kosovskoj teritoriji, pristup Kosova međunarodnoj zajednici i nasleđe rata. Glavni cilj je da Kosovo i Srbija normalno sarađuju, kao dobri susedi, i da tretiraju manjine jednih i drugih sa poštovanjem. Bilateralni odnos je ključan i od njega zavisi uspeh procesa integracija.

Ulozi i rizici su veliki za sve i proces nije dobro shvaćen na terenu. Mali sukoib između Albanaca i srpskih izbeglica u Đakovici 6 Januara, kao i bespotrebno provokativni komentari srpskog ministra istog dana, doveli su mesec dana kasnije do nereda u Prištini koji su kulminirali izbacivanjem ministra iz vlade i bojkotom srpskih poslanika u skupštini. Bojkot i dalje traje. Albancima smeta uloga Beograda u njihovoj državi i njihovom upitnom statusu; na ulici, veliki broj je gnevan i radi lošeg rukovođenja državom kojim već godinama presedava ista politička elita. Srbi se prebacuju protiv svoje volje iz jednog sistema u drugi i boje se posledica tog procesa. Uspeh ili neuspeh integracije Srba imaće odjek i u susednim multi-etničkim zemljama.

Kosovski Srbi se mogu podeliti u tri različite grupe. Severno Kosovo je homogena srpska sredina koja se opire Prištini od 1999; većina ljudi sa severnog Kosova nema puno iskustva sa Albancima ili sa kosovskim vlastima i vide ih kroz mešavinu straha i nepoverenja. Srpske institucije su, donedavno, bile jedina vladajuća tela u ovom delu zemlje. Druga grupa je sastavljena od 6 opština sa srpskom većinom koje su razbacane kroz ostatak Kosova; većina Srba ovde prati kosovske zakone ali je na ovaj ili onaj način na platnom spisku Srbije. Treća grupa si Srbi koji žive u selima i naseljima na ostatku Kosova. Nemaju svoje lokalne opštinske strukture te su skroz zavisne od srpskih institucija.

Svi kosovski Srbi imaju nekoliko glavnih briga. Zaposlenje je visoko kotirano na listi – bezbednost srpskih poslova koje trenutno imaju i prisustvo alternativa kada se ti poslovi ugase. Tržište rada nije otvoren z anjih. Stariji ljudi sa poslom bi voleli da ostanu deo srpskog penzionog sistema. Pristup srpskom zdravstvu – bolnicama i domovima zdravlja na Kosovu, kao i specijalistima širom Srbije – je takođe veoma važno. Porodice se oslanjaju na srpske škole i studentima su potrebne diplome koje će biti validne bilo da ostanu na Kosovu ili se presele u Srbiju. Bez srpskog obrazovanja, jednostavno će napustiti Kosovo. Konačno, fizička bezbednost je problem. Srbi u enklavama su vulnerabilni na zastrašivanje i napade.

Zadnjih godinu dana, veliki broj lokalnih srpskih službenika je sedeo na dve stolice tako što su izabrani na kosovskim izborima a istovremeno su imenovani od strane Srbije na pozicije u srpskom sistemu paralelnih opština. Ova kohabitacija se razlikuje u detaljima ali postoji u svim sredinama gde su Srbi većina. Paralelni srpski sistem ima malo efektivne vlasti ali ima daleko veći budžet; pokriva skoro celo Kosovo i zapošljava desetine hiljada ljudi. Broj zaposlenih je rastao najviše iz političkih razloga – Beograd je tako držao kosovske Srbe i lojalnim i namirenim – te je nakon 15 godina stanovništvo postalo totalno zavisno od ovih poslova. Neki su radili direktno za paralelne opštinel još više ih je radio za javna preduzeća i institucije; a ostatak je radio u obrazovanju i bolnicama koje je finansirao Beograd. Beograd bi uskoro trebalo da zatvori svoje institucije kako bi se zaposleni prebacili sa srpskog na kosovski platni spisak. To će biti izazovan i skup posao.

Beograd i Priština s udlučili da svoj sporazum uokvire kroz hibridni entitet, Zajednicu Srpskih Opština (ZSO). Skoro dve godine kasnije, uloga ZSO i dalje nije najjasnija iako je ključna za celi proces integracije. Verovatno će godinama trajati gradnja ZSO kako Srbi budu nalazili sovje mesto na nezavisnom Kosovo i Beograd i Priština budu razvijali i produbljivali svoj odnos. Ipak, konture integracije i ZSO treba uskoro da budu dogovorene. Početna tačka biće provizije Ahtisarijevog Plana, Briselskog Sporazma i kosovski zakoni. Dozvoliće Srbima da sprovode opštinske nadležnosti zajednički ukoliko to žele. U nekim oblastima, pre svega obrazovanju i zdravrstvu, nudi Srbima mogućnost da efikasnije sprovode nadležnosti koje već imaju; dakle ne radi se o novim nadležnostima. Beograd ne treba da optereti ovu nejaku instituciju. ZSO nije zamena za integraciju ili zdrav odnos sa Prištinom.

Implementacija treba da bude organizovana kroz više linija kako bi se prevazišle brojne prepreke, od kojih su neke političke. Kosovo želi da sprovodi stvari stavku po stavku, počevši od uklanjanja srpskih bezbednosnih i paralalenih struktura da bi nakon toga ZSO bila ustanovljena. Srbija želi upravo suprotno i počinje sa kreiranjem ZSO da bi onda došlo do uklanjanja srpskih institucija. Sukob oko rasporeda je samo dodatno doprineo odlaganju implementacije. Ipak, postoje stvari koje se mogu uraditi simultano kako bi se razvilo poverenje. Srbija treba da odmah raspusti Civilnu Zaštitu, sudove i preostale bezbednosne institicuje i da ohrabri zaposlene u njima da pređu u kosovski sistem. Puno učešće Srba u pravosudnim institucijama Kosova bi bilo jak znak da stvari idu u pravom smeru. Istovremeno, Beograd treba da počne da pregleda svoj platni spisak, počevši sa paralelnim opštinama,. Pregovori o finaliziranju statuta ZSO bi trebalo da idu paralelno sa ovim procesom i trebali bi da uključe predstavnike svih deset opština sa srpskom većinom. Integracija obrazovanja i zdravstva će verovatno duže trajati i zahtevaće neku ulogu za ZSO.

Oba dela vodstva kosovskih Srba – ministri i poslanici u Prištini i gradonačelnici i poslanici u opštinama – treba da zajendo rade kako bi integracija bila uspešna. Kosovo je napravilo stratešku odluku, uz podršku svojih međunarodnih prijatelja, da se osloni na Beograd kak bi kosovski Srbi ušli u kosovski pravni sistem; ovo je bilo uspešno i prekinulo je godine sukoba ali je takođe i stvorilo novu srpsku elitu koja nema iskustva i koja je čvrsto vezana za Beograd. Izabrani Srbi moraće da se izbore za svoju ulogu i identitet koji neće biti baziran samo na odanosti Srbiji već i na brizi o ljudima koji su ih izabrali. Moraće da nauče da rade u parlamentarnom sistemu koji im nudi jake poluge moći, uključujući i pravo veta na ustavne amandmane i važnu ulogu u zakonodavstvu. U vladi, Srbi gravitiraju ka ministarstvima koja su bitna za njihovu zajednicu ali ne treba da ignorišu ostale portfelje. Njihov zadatak je da ujedine Srbe sa severa i juga i da izgrade zajedničku budućnost unutar Kosova.

Za većinu Srba, institucije lokalne samouprave i poslovi koje one nude su od vitalnog značaja. Integracija podrazumeva spajanje srpskog platnog spiska sa kosovskim budžetom – to je težak zadatak jer je nejasno na šta sve Beograd troši novac. Potpuni pregled spiskova je potreban kako bi se ustanovila na šta se i koliko novca troši. Ovo bi veovatno dovelo do primera korupcije ili nepotrebnog trošenja, kao što su naprimer nominalno zaposleni na Kosovu koji žive u Srbiji; oni odmah treba da budu uklonjeni sa platnog spiska. Opštine gde većinski žive Srbi treba da zaposle ostale. Cilj je da se proces završi do 2015 i da se paralelne opštine ugase. Rezultat toga će biti uvećane lokalne samouprave ali to je neizbežan prvi korak. Priština treba da poveća opštinske budžete ali i finansijski treba da pomogne i Beograd, kroz transparentne, direkte transfere novca opštinama. Od 2016, integrasani platni spiskovi treba da se racionalizuju i smanjuju a trebalo bi obezbediti novac kako bi se otpušteni radnici trenirali i spremili za posao u privatnom sektoru.

Postoji potreba za koordinacijom i investicijama u politički kapital. Kosovska vlada je do sada prebacivala sve vezano za Srbe u ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje je dosta toga uspelo da uradi i pored skromnih resursa. Ali naredna faza integracije će morati da uključi celu vladu i biće potrebna jaka finansijska podrška. Beograd je do sada rukovodio kosovskim Srbima i vreme je da ih pusti da se sami snalaze. Beograd treba da tretira Prištinu kao jednakog partnera. Lokalni Srbi znaju svoju zajednicu bolje nego bilo ko u Beogradu, Prištini ili Briselu, i treba sami da vode brigu o sebi. Da bi se to desilo, treba da prihvate pomoć od strane Srbije ali treba i da sarađuju sa Albancima kako bi izgradili zajedničku budućnost na Kosovu.

Preporuke

Kosovo, Srbija i međunarodna zajednica treba da postave za cilj potpunu integraciju Srba – dakle da postoji jedan set kosovskih opštinskih institucija, funkcionalna ZSO i potpuno prihvatanje od strane Srba Ahtisarijevog Plana, kosovskog zakona i Briselskog Sporazuma – do 1 Januara 2016. Da bi se ovo ostvarilo,

Vodeći principi za vlade Kosova i Srbije i za međunarodnu zajednicu:

Integracija na lokalnom nivou treba da krene u korak sa povećanim učešćem Srba u centralnim institucijama; lokalna samouprava i ZSO ne smeju da udalje Srbe od Prištine.

Posao na osnivanju ZSO ne treba da odlaže integraciju paralelnih opština i ostalih institucija.

Raspored integracije se verovatno meri godinama; Kosovska vlada i srpski predstavnici treba da razviju periodični raspored pregleda i procene dokle se stiglo. Srpski zamenik premijera Kosova treba da ima ulogu u ovom procesu.

Pozicija Srba unutar Kosova će biti na dobitku od razvoja bilateralnih odnosa Beograda i Prištine, u početku kroz dijalog sa EU o normalizaciji odnosa. Kosovo i Srbija treba da povećaju direktne kontakte i da rešavaju novonastale probleme bez odlaganja.

Priština, međunarodna zajednica i Beograd treba da sarađuju u razvijanju lokalnih srpskih lidera koji predstavljaju interese svoje zajednice.

Vladama Kosova i Srbije: 

Kosovsko ministarstvo lokalne samouprave (MLSU) i srpska Kancelarija za Kosovo i Metohiju (Kancelarija za KiM) treba da, na koordinisan način, nadgledaju terensko istraživanje broja zaposlenih u srpskim institucijama. Istraživanje sprovesti uz podršku EU i SAD i saradnju lokalnih samouprava/institucija. Zaposleni na kosovskom spisku ali sa boravištem u Srbiji treba odmah da budu uklonjeni sa liste dok bi se onima blizu penzije ponudilo prevremeno penzionisanje.

Srpsko opštinsko osoblje treba da se prebaci u kosovske opštinske institucije i da se ukloni sa srpskom platnog spiska što je pre moguće tokom 2015. Mali broj treba da ostane u srpskom sistemu do 1 Januara 2016 kako bi isplaćivalo one koji još nisu prešli u kosovski sistem.

Kad se opštine potpuno integrišu 2016, vlada Kosova treba da razvije profil srpskih opština i profil zapošljavanja novih radnika. Treba da obezbede nove treninge, traženje posla u ostatku kosovskog sistema i razvoj privatnog sektora.

Pozvati srpske predstavnike da učestvuju u procesu uspostavljanja ZSO.

Ministarstva obrazovanja bi trebalo da reše problem sa univezitetskim diplomama.

Priština i Beograd treba da se slože da kancelarije za vezu u nekim mestima dobiju pravu da izdaju srpska dokumenta.

Vladi Kosova:

Kosovska vlada treba da upotrebi finansijski i politički kapital nebi li uspela da integraciju učini uspešnom i treba da imenuje komitet sastavljan od ministara lokalne samouprave, finansija, ekonomije, obrazovanja, poljoprivrede, orazovanja i svih srpskih ministara koji bi koordinisao vladine programe integracije Srba.

Odmah ovlastiti Statističku Agenciju Kosova (SAK) da pregleda cifre broja stanovnika u 10 opština sa srpskom većinom, koristeći sve dostupne informacije. Kosovo treba da ponovi census u opštinama sa srpskom većinom što je pre moguće i da iskoristi rezultate za razvoj efikasnih politika iz oblasti stvaranja poslova, socijalne podrške i ostalih aspekata srpske integracije.

Struktura i budžet opština sa srpskom većinom treba da se uskladi sa potrebama zajednice prikazanim u novom censusu ali vlada treba da planira veći budžet za prvih tri do pet godina tranzicije.

Kancelarija za Poslove Zajednice treba da postane redovna pojava, prateći broj i nivo manjinskih zajednica na javnom platnom spisku.

Centralne vlasti treba da pokrenu novi program zapošljenja kako bi pomogli Srbima i ostalim predstavnicima manjina na svim nivoima; da bi bili evikasnim program mora da ima doprinose lokalnih lidera i civilnog društva kao i jake diplomatske i donatorske podrške.

Revitalizacija Ministarstva za Lokalnu Samupravu i jaka politićka podrška ministru.

Pozvati srpske predstavnike da imaju aktivnu ulogu u kreiranju državne politike.

Povećanje finansiranja sudstva i zapošljavanje većeg boja sudija, tužilaca i pravosudnih radnika na svim nivoima pravosudnog sistema.

Poboljšanje komunikacije i saradnje sa severnim Srbima i njihovim zajednicama, uz redovne posete Prištini, okrugle stolove i ostale aktivnosti. Vioski vladini zvaničnici bi trebalo češće da posećuju severno Kosovo.

Pružiti Srbima u vladi i insitucijama priliku da uče albanski jezik kao i Albancima priliku da uče srpski jezik.

Skupština Kosova:

Promeniti zakone o sudovima i Pravosudnom Savetu Kosova (PSK) kako bi osnažili srpske predstavnike u PSK po pitanju imenovanja srpskih sudija u skladu sa ustavom. Promeniti ostale zakone kako bi se sproveo Briselski Sporazum, uključujući zakon o lokalnog samoupravi i međuopštinskom saradnjom.

Kosovska Policija:

U opštinama van ZSO gde živi veće srpsko stanovništvo treba otvoriti pod stanice ili povećati patrole srpskih sredina. Zaposliti dodatne srpske policajce u tim sredinama.

Vladi Srbije:

Zatvoriti paralelne sudove i ostale bezbednosne institucije odmah; narediti sudijama i tužiocima da pređu u kosovski sistem, i dati instrukcije predstavnicima civilne zaštite da pređu u kosovski sistem, koristeći šanse koje im pruži Priština.

Dati instrukcije zaposlenima u srpskim opštinama da pređu u kosovski sistem; objaviti planove da se paralelne opštine zatvaraju do Januara 2016.

Učiniti svo finansiranje transparentno kosovskom trezoru i početi prebacivanje novca kosovskim opštinama koje mogu deo odvojiti za projekte koji idu kroz ZSO. Ponuditi zaposlenima koji su u tranziciji ka kosovskom sistemu priliku da ostanu u srpskom penzionom fondu, uz mogućnost da učestvuju i u kosovskom penzionom fondu.

Ohrabriti Srbe da se integrišu u kosovski sistem i suzdržavati se od mešanja u njihove postupke.

Skupštini Srbije:

Skupština treba da ratifikuje Briselski Sporazum; donese zakone koje dozvoljavaju vladinim institucijama da sarađuju sa vladom u Prištini kao i sa opštinama na Kosovu i ZSO.

Srpskim liderima na Kosovu:

Povećati saradnju sa Prištinom a gradonačelnici da potpuno sarađuju sa ministarstvima i da poštuju zakone.

Da igraju aktivnu ulogu u kreiranju vladinih politika; Srbi treba da traže bitne pozicije u ostalih važnim ministarstvima umesto da se limitiraju samo na ona koja se dotiču njihove zajednice. Treba da pruže ruku Albancima, uključujući i predstavnike zajednica i civilnog društva.

Srpski parlamentarci treba da koristemaksimalno Komitet za Prava i Interese Zajednica i treba da neguju dobre odnose sa predstavnicima ostalih manjina. Donatori treba da podrže Komitet sa ekspertima, treninzima i logističkom podrškom.

Srpski delegati u kosovskoj skupštini treba da pruže ruku strankama koje predstavljaju većinu i da preuzmu aktivniju ulogu u svim aspektima zakonodavnog procesa.

Srpski predstvnici treba da pokušaju da imaju uticaj na dijalog Prištine i Beograda i da preuzmu vodeću ulogu u uspostavljanju ZSO.

Delegati, i svi Srbi na visokim položajima u centralnim institucijama, treba da nauče albanski jezik.

Međunarodnoj zajednici i Donatorima:

EU treba da nastavi da daje prioritet dijalogu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. EU članice, SAD i ostali treba da podrže implementaciju i integraciju kosovskih Srba i da podstaknu dalji dijalog između dve zemlje.

Brisel treba da ohrabri obe vlade da na transparentan način komuniciraju o sporazumima koje su postigli tokom dijaloga sa svojim zajednicama.

Pomoći integraciju srpske zajednice kroz promociju zaposlenja za Srbe koji napuste srpski platni spisak.

Pomoći komunikaciji kroz programe dijaloga institucija Kosova i Srbije, kao npr. policije i sudstva, i podrške projektima u preko-graničnoj saradnji.

Promovisanje odgovornosti i inkluzivnosti novih vlasti u opštinama sa srpskom većinom; pružanje treninga za ministarstvo za lokalnu samoupravu i nove službenike i administratore koji prelaze iz jednog sistema u drugi.

Poboljšati pristup Srba poslovima kroz sponzorisanje istraživanja o preprekama na putu ka ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj integraciji Srba u kosovsko društvo i kroz podšku projektima namenjenim zapošljavanju manjina.

Zajednici Srpskih Opština:

Statut ZSO treba da bude baziran na kosovskim zakonima (uključujući zakone o lokalnoj samoupravi i međuopštinskim partnerstvima), Briselskom Sporazumu i starijim ratifikovanim sporazumima dve strane, Ahtisarijevom Planu i Evropskim normama o lokalnoj samoupravi.

Članovi ZSO treba da nastave da igraju aktivnu ulogu u Asocijaciji Kosovskih Opština (AKO); četiri severne opštine treba da postanu članovi AKO.

ZSO treba da bude napravljena tako da komenzuje rupe u postojećim institucijama. Treba da sprovodi dužnosti koje joj delegiraju opštine i centralne vlasti.

ZSO Treba da ima vodeću ulogu u administriranju srpskog obrazovanja i zdravstva za srpsku zajednicu na Kosovu, pre svega kad su u pitanju institucije od značaja za celu zajednicu kao recimo Univerzitet u Severnoj Mitrovici i bolnički centri. ZSO Treba da stvori odelenja u svakoj oblasti svojih dužnosti; šefovi odelenja treba da budu deo saveta pod vodstvom skupštine i predsednika.

ZSO treba da koordinira razvojne projekte; ponudi treninge za posloe, socijalnu zaštitu i saradnju sa srpskim institucijama (ministarstva, penzije itd.). Treba da bude sponzor projekata ekonomskog razvoja za lokalne vlasti i zajednice uz pomoć i podršku donatora.

ZSO treba da ponudi besplatnu pravnu i ostalu pomoć, pre svega izolovanim Srbima, pri saradnji sa centralnim institucijama.

ZSO treba da osnuje srpske kulturne institucije širom Kosova.

Opštine članice treba da finansiraju ZSO uz pomoć vlade i sredstava iz Srbije.