7. februari 2019. – Balkanska grupa za istraživanje politika u saradnji sa Centrom za evropske studije (CEPS) organizovala je konferenciju „Izgradnja jačih država u jugoistočnoj Evropi: jačanje vladavine prava, ljudskih prava i zaštite manjina”.
U svetlu nedavno pokrenute Strategije proširenja Evropske unije za zapadni Balkan, BPRG je organizovao ovu konferenciju sa ciljem da se obrati i ohrabri debata o temama kao što su vladavina prava, osnovna prava i dobro upravljanje kao krajnji prioriteti za Zapadni Balkan i napredak ka članstvu u EU.
Tri panela konferencije o temama koje su obuhvatile efikasnost politika Evropske unije za jačanje vladavine prava na Zapadnom Balkanu, izazove vladavine prava u EU i politike Roma iz perspektive prava i migracija. Publika je uključivala predstavnike akademske zajednice, istraživačkih centara, kreiranje politike, civilnog društva i univerziteta. Pored učesnika iz CEPS-a, konferencija je takođe uključila različite stručnjake iz oblasti politike sa Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Mađarske, Ukrajine, Poljske i Moldavije.
Paneli su osmišljeni kao sredstvo za premošćivanje jaza između kreiranja politike i stručnog mišljenja kako bi se temeljno razumeli mehanizmi koji vode promenu politike. Dok su istraživači i saradnici CEPS-a uveli brojne teške teorijske izazove u politički okvir, akteri uključeni u kreiranje politike, kao što su predstavnici EU, bili su u stanju podeliti praktične implikacije rešavanja pitanja politike.
U svom uvodnom izlaganju, Naim Rašiti, izvršni direktor Balkanske grupe za istraživanje politika, istakao je dva kritična izazova:
- Zemlje Zapadnog Balkana i zemlje jugoistočne Evrope nastavljaju da unapređuju komunikaciju i saradnju sa EU. Međutim, postoji sve veća razlika u razumevanju postignuća i standarda. Vlade zemalja kandidata veruju da EU ne ceni napredak i reforme koje su preduzete, što je za EU nedovoljno i često kozmetičko. Dva različita tumačenja stvaraju novi sloj konfuzije i rizikuju da postanu još veći u kontekstu procesa proširenja zapadnog Balkana.
- Drugi izazov dolazi iz EU. Nepredviđeni i neviđeni ranije, nagli uspon u oblasti vladavine prava, slobode medija i osnovnih prava u EU, jedinstveno je narušio sistem upravljanja i vizije EU, i preoblikuje EU unutar i u odnosu sa zemljama kandidatima. Ovi unutrašnji problemi unutar EU ne samo da su ozbiljno oslabili pristup EU prema drugima, već će i potkopati proces približavanja. Ljudi sa zapadnog Balkana i iz susednih zemalja nisu svesni problema unutar EU i njihovog uticaja na budućnost EU. Ova dva temeljna problema će pokrenuti dinamiku integracije u EU i odnose između EU i jugoistočne Evrope.
Panel o delotvornosti politika EU za jačanje vladavine prava na Zapadnom Balkanu bavio se nekim od ključnih pitanja u pogledu efikasnosti politika EU za jačanje vladavine prava na zapadnom Balkanu, kao i procesa pridruživanja. Stiven Blokmans, šef Jedinice EU za spoljnu politiku CEPS-a, napomenuo je da „EU i države članice se ne vode svojim primerom; mnoge pojedinačne zemlje pate od aspekata šire vladavine prava koja se urušavaju ”. Pored toga, Blokmans je dodao da je „diplomatski alat EU slab u sprovođenju uslova vezanih za pitanja vladavine prava.”
Artan Grubi, predsednik Odbora za pitanja EU u Republici Severnoj Makedoniji, predstavio je pregled napora zemlje da započne razgovore o pristupanju i istakao ulogu “EU kao kompasa koji je doveo do i promovisao progresivne snage u severnoj Makedoniji. EU igra integralnu ulogu u uspešnom razvoju svih zemalja jugoistočne Evrope, gde je Severna Makedonija uspešna priča o reformama EU”.
Feliks Ratje, predstavnik Kancelarije EU na Kosovu, međutim, napomenuo je da „se može postići napredak, ali državno zahvatanje može dovesti do povlačenja, što pak objašnjava kako ukupni napredak nije bio tako brz u procesu proširenja“. Osim toga, gospodin Ratje je tvrdio da to „na kraju zahteva vlasništvo i vođstvo Zapadnog Balkana za ostvarenje teške transformacije“. On je dalje naveo da su „alati EU manje grubi na Kosovu sada u ovoj fazi procesa i da Kosovo može imati koristi od programa reformi kao stub reformi”.
Serđo Karera, viši istraživač i šef jedinica za pravosuđe i unutrašnje poslove CEPS-a, održao je prezentaciju o izazovu vladavine prava u EU. Gospodin Karera je izjavio da “EU mora raditi na svom setu alata za rešavanje pitanja o vladavini prava i biti doslednija u njihovom korišćenju. U interesu je svih naših vlada da se pridržavaju demokratije, vladavine prava i osnovnih prava”.
Panel o eroziji vladavine prava u Evropi: Izazovi i odgovori, pojačao je diskusije o tome šta se dešava unutar EU, posebno u Mađarskoj i Poljskoj, kao i o alatima EU koji se bave ovim izazovima. Prezentacije su se fokusirale na izazove vladavine prava pre i nakon pristupanja, kao što su međusobno poverenje u krivično pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i uloga aktera civilnog društva. Doprinosi ovom panelu podcrtali su kako je osiguravanje poštovanja vladavine prava prioritet u nizu oblasti politike, donoseći dokaze iz odabranih oblasti saradnje EU.
Džudit Bajer, profesorka medija i međunarodnog prava u Budimpeštanskoj poslovnoj školi u Mađarskoj, naglasila je neke od ključnih elemenata zarobljavanja države u Mađarskoj, uključujući, „korišćenje državnih resursa kao stranačkih resursa, transformaciju izbornog zakona, uništenje ustavne strukture provere i ravnoteže, podele vlasti, nedostatak nezavisnosti sudstva, nacionalistička retorika, medijska propaganda koja podržava vladu i vladajuću stranku, te dezinformacije i govor mržnje protiv manjina, migranata i grupa u nepovoljnom položaju”.
Małgoršata Žuleka, advokat i istraživač iz Helsinške fondacije za ljudska prava u Poljskoj, primetila je da “instrumenti nadzora EU igraju važnu ulogu u izazivanju pozitivnih promena u kontekstu poljske erozije vladavine prava, ali u isto vreme pokušaj EU da instalira okvir vladavine prava je mizerno propao, jer praktično nije postojala obaveza vlade ”. Ona je dalje navela da “OCD igraju ključnu ulogu u zaštiti ustava i implementaciji participativne demokratije u Poljskoj”.
Denis Senusa, pridruženi ekspert iz ekspertske istraživačke grupe Moldavije, ustanovio je da je EU alat za promovisanje uslova za liberalizaciju viznog režima direktno doveo do usvajanja anti-diskriminacijskog zakonodavstva”.
Panel o inkluziji Roma i migraciji: koja je uloga EU? fokusiran je na romsku politiku iz perspektive prava i migracije, kao i na ulogu EU u promociji inkluzivnih politika.
Simonida Kacarska, direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju, istakla je da „manjinska prava ostaju fundamentalno pitanje u kontekstu izazova nakon vizne liberalizacije“. Gospođa Kacarska je istakla da „nakon liberalizacije viznog režima, državna mera rezultirala je činjenicom da većina građana nije mogla napustiti zemlju, gotovo svi što pripadaju romskoj etničkoj pripadnosti”.
Danilo Smolović, stručnjak za politiku integracije Roma 2020. u Srbiji, istakao je značaj i potrebu „efikasnog zagovaranja u uspostavljanju podataka o romskoj populaciji kako bi se odgovorilo na njihove potrebe i obezbedilo efikasno budžetiranje za romska pitanja”.
Stefano Njoki, predstavnik kancelarije EU na Kosovu, sa druge strane, naglasio je da „anti-ciganizam i ekonomske teškoće ostaju na čelu migracionih smena i Evropski parlament treba da razmisli o tome kako će se baviti ovim problemom u budućnosti”.
Stefan Miler, spoljni savetnik Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma u Nemačkoj, tvrdio je da je važno priznati „anti-ciganizam osnovni uzrok diskriminacije i isključivanja Roma i migracija je direktna posledica. Romska participativna i reintegraciona politika moraju uzeti u obzir borbu protiv anti-ciganizma kako bi se postigao održiv uticaj”.
Konferencija je organizovana u saradnji sa Centrom za evropske političke studije i bila je deo drugog izdanja ENGAGE Fellowship programa, kojeg koordiniše CEPS uz podršku Inicijative za otvoreno društvo za Evropu (OSIFE).
