21. februara 2020. – Grupa za zagovaranje politike između Kosova i Srbije (KSPAG) organizovala je u Prištini / Prištini okrugli sto „Perspektive sporazuma o tehničkom dijalogu između Kosova i Srbije“. Okrugli sto je pokrenuo izdavanje brošure koja sadrži Op-Eds napisane od strane građana i profesionalaca sa Kosova i iz Srbije koji su izneli svoja lična stanovišta i iskustva o pozitivnim rezultatima niza sporazuma o tehničkom dijalogu.
Okrugli sto se sastojao od autora Op-Ed-a, aktivista OCD-a i novinara koji su razgovarali o uticaju sporazuma o tehničkom dijalogu na svakodnevni život građana na Kosovu i u Srbiji.
U svom uvodnom govoru, g. Naim Rashiti, izvršni direktor Balkanske istraživačke grupe (BPRG), pružio je pregled projekta koji je sprovela KSPAG i istakao izazove koje je imao konzorcijum u angažovanju autora da napišu prednosti tehničke tehničke verzije dijalog zbog političkog diskursa i sveukupne atmosfere oko dijaloga. „Ali na svu sreću uspeli smo da sarađujemo sa 17 autora sa Kosova i iz Srbije i na tome im se vrlo zahvaljujemo što su pisali o njihovim iskustvima i znanju o tehničkim sporazumima, predstavljajući specifične koristi koje građani imaju od njih“, zaključio je gospodin Rashiti.
Gospođa Florentina Hajdari – Hajra, autorica KSPAG Op-ED i aktivistkinja civilnog društva, tvrdila je da sporazumi postignuti tokom tehničkog dijaloga pružaju koristi građanima uprkos mnogim izazovima procesa i nedostatku transparentnosti. Objasnila je da je pisanje članka prilika da se pruži sopstveno iskustvo o prednostima i uvidu u tehnički dijalog.
S druge strane, gospodin Gazmir Raci, bivši član kosovskog pregovaračkog tima, istakao je sporazum o telekomunikacijama kao jedan od najvažnijih tehničkih dijaloga u kome je naveden niz prednosti koje je doneo. Gospodin Raci je takođe imenovao niz drugih sporazuma koji su bili od značaja za obe strane, poput IBM sporazuma.
Gospodin Naim Leo Besiri, sa Instituta za evropske poslove, primetio je da su „u Srbiji odnosi Kosova i Srbije posmatrani kao bezbednosno pitanje. Od 2012. ovo je bilo izuzetno izazovno područje i moglo bi vas dovesti u tešku situaciju, ako ne i neprijateljski razgovarati o ovoj stvari. ” Ipak, zaključio je da je glavni uticaj dijaloga to što se on bavio pravnim prazninom koji je postojao više od 20 godina.
Gospodin Željko Tvrdišić, novinar iz Severne Mitrovice, izjavio je da je glavni cilj tehničkog dijaloga bio poboljšati život građana, a prema njegovom mišljenju tehnički sporazumi su to uspeli da postignu. Pomenuo je da dva sporazuma imaju najveći uticaj na živote građana – slobodu kretanja, a drugi na integraciju pravosuđa na severu Kosova. „Iako se sporazumi mogu različito tumačiti, kao građanin opštine sa većinskom srpskom zajednicom vidim mnoge pozitivne uticaje i očekujem da će oni postati veći“, zaključio je g. Tvrdišić.
G. Shpetim Gashi, iz Saveta za inkluzivno upravljanje, istakao je da je “Briselski dijalog pokrenuo prelazni period u odnosima Kosova i Srbije. To je prvi dijalog gde su ove dve strane postigle različite dogovore kao što su integracija severa Kosova, IBM, integracija policije, sloboda kretanja. I svi su ti sporazumi od velike važnosti za obe strane “.
Pored panelista, učesnici su dali svoj doprinos u raspravi o prednostima tehničkog dijaloga i izrazili zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti u procesu dijaloga.
Ovaj događaj i publikacija su omogućeni uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog događaja i ove publikacije je isključivo odgovornost Grupe za javno zagovaranje politika između Kosova i Srbije i ne može se ni na koji način smatrati da odražava stavove Evropske unije.
