The best (wo)man for the job [Najbolja žena(muškarac) za zadatak]

„Cilj većeg broja žena u politici nije da ima manje muškaraca u politici već da postoji društvo koje je ravnopravnije za sve“.

Artmir Ibra

      I

       Kako bi u određenom društvu došlo do osnaživanja, razvoja i ravnopravnosti žena sa muškarcima, to društvo treba da ponudi sve mogućnosti za poboljšanje ove situacije, odnosno postizanje rodne ravnopravnosti. Pod konceptom „društvo sa ravnopravnošću polova“ možemo da razumemo stanje ili društvo u kojem su žene i muškarci ravnopravni pripadnici i uživaju mogućnosti da budu deo političkog, ekonomskog, društvenog, kulturnog života prema svojoj želji i odlukama. Ovaj koncept takođe sadrži ideju da žene i muškarci trebaju zajednički da podele dužnosti u svim sferama donošenja odluka u društvu. Društvo sa ravnopravnim polovima je društvo koje muškarci i žene grade kao ravnopravni partneri[1].

            Učešće žena i muškaraca u javnom životu i pravično zastupanje su od životnog značaja za ravnopravnost polova i naše društvo uopšteno. Ravnopravna zastupljenost je demokratska neophodnost za našu zemlju imajući u vidu broj birača ženskog pola, kao i njihovu ulogu u donošenju ulogu. Ravnopravna zastupljenost bi poboljšala rezultate politika uopšteno, poboljšala bi zakonitost i kvalitet demokratije, kao i transparentnost, imajući u vidu donošenje odluka konsultovanjem sa svim kategorijama.

            Svako od nas treba da krene od svojih predrasuda koje ima prema ulozi polova u našem društvu – da li ih trebamo ukloniti ili promeniti – i zatim izgradimo društvo u kojem muškarci i žene učestvuju ravnopravno u porodici, društvu, radu i politici. Zadatak svakog od nas je da pokrenemo promene imajući u vidu ravnopravnost i poštujući sve zakonske instrumente koji su stavljeni na raspolaganje, a kako bi naše majke, supruge i sestre napredovale i učestvovale u donošenju odluka u našim upravnim politikama.

II

            Osnaživanje žena i ravnopravnost polova nisu samo osnovna ljudska prava, istovremeno su neophodna za postizanje razvoja u kojem bi bili obuhvaćeni svi, zbog održivog razvoja i ravnopravnih mogućnosti za sve. Učešće žena u donošenju odluka je ključni faktor za postizanje ovog cilja i ovo učešće treba da počne od političkih stranaka. Pravo žena da učestvuju u političkom životu je zagarantovano u nekoliko međunarodnih povelja koje su inkorporisane i u Ustav naše zemlje[2]. Skupština Kosova je donela i Zakon o ravnopravnosti polova[3], Zakon protiv diskriminacije[4], a takođe je promovisala i polnu kvotu kao meru kojom će žene biti ohrabrene da učestvuju u političkom životu i donošenju odluka. Kako izgleda, ovo nije dalo očekivane rezultate jer je problem dublji, a društvo treba više da se potrudi.

            Pošto žene zauzimaju nešto manje od 20% poslaničkih mesta širom sveta, jasno je da političke stranke moraju da urade više i trebaju da pomognu u ovim naporima kako bi se podržalo političko osnaživanje žena[5]. Političke stranke, kao važan faktor za promovisanje novih kandidata za učešće na izborima, trebaju da promene stav o uključivanju žena u politiku. Ovde je posebno reč o uključivanju žena na državne položaje na kojima se donose odluke, a ne partijske položaje kojima bledi značaj posle izbora. Žene ne dobijaju dovoljno podrške od političkih stranaka za njihovo napredovanje na položaje na kojima se donose odluke. U jednom izveštaju Balkanske grupe za istraživanje politika su objavljene informacije o zastupljenosti žena na položajima na kojima se donose odluke, sa izuzetno niskim procentima: 11,9% u 2018[6]. U ovom izveštaju se takođe naglašava da je povećanje broja žena koje drže položaje na kojima se donose odluke u Vladi u odnosu na prethodne godine u Vladi beznačajno jer je Vlada osnovala dodatna ministarstva pritom ne uključujući veći broj žena[7].

III

            Kako bi bili u stanju da napravimo rešenje da bi omeli polnu neravnopravnost i diskriminaciju u našem društvu, a posebno u donošenju političkih odluka u našoj zemlji, prvo moramo prepoznati izazove i prepreke sa kojima se ova kategorija našeg društva suočava u svojem putu za ravnopravnost, počevši od aktuelnog političkog sistema i kulture na Kosovu koja isključuje žene i to ne samo iz imenovanja na položaje na kojima se donose odluke već i iz razgovora i diskusije o imenovanjima na ove položaje. Ovo je važan činilac koji pokazuje da strankama na Kosovu predstoji dug put ka njihovoj internoj demokratizaciji. Nepoštovanje Zakona o ravnopravnosti polova od strane javnih institucija predstavlja sledeću prepreku sa kojom se žene suočavaju. Polna kvota (30%), koja je promovisana u Zakonu o opštim izborima, nije u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova[8]. Nesprovođenje Zakona protiv diskriminacije prilikom zapošljavanja i Zakona o radu, imajući u vidu činjenicu da su žene osetljiva kategorija po ovim zakonima, predstavlja značajan činilac koji treba uzeti u obzir. Pored ovih problema, žene u kosovskom društvu se neprekidno suočavaju sa stigmatizacijom imajući u vidu patrijarhalnu kulturu koja i dalje prevladava u kosovskoj politici.

            Kosovo, kao zemlja u razvoju, kao i zemlja koja je pred izborima, je u idealnoj prilici da ažurira, promoviše i promeni svoje politike u vezi zastupanja i osnaženja žena. Uzimajući u obzir rezultat prethodnih izbora, kada je jedna žena postala predsednica Skupštine Kosova, društvo ne bi trebalo da zapostavi ovaj trenutak i da upravo žene koje jesu ili će doći na položaje na kojima se donose odluke budu one koje promovišu i guraju agende za osnaženje žena. Postoje primeri širom sveta, a posebno u zemljama u razvoju, kako se ovaj problem može prevazići, dok naše društvo može imati velike koristi iz svega ovoga. Zakonske institucije trebaju da pokrenu dobre prakse za postavljanje temelja za ravnopravnost polova. Na primer, Kostarika je osnovala Kancelariju tužioca za ravnopravnost polova[9] ili Zakon o ravnopravnosti polova u Švedskoj. I političke stranke moraju da počnu da tretiraju ravnopravnost polova uključivanjem tretiranja ravnopravnosti polova u njihove interne uredbe i unošenjem polnih kvota u svaki lokalni ogranak. Poseban fokus treba da bude na finansiranju žena u političkim kampanjama što predstavlja značajan činilac koji stalno ometa učešće žena na izborima. Ovo će rezultovati drugačijim stanovištem ravnopravnosti polova u izradi državnih politika.

            Uključenje žena u politiku i fokus na njihovo stanovište predstavljaju uslov za demokratski razvoj. Političke stranke mogu da imaju veliku korist od promovisanja i osnaženja žena jer to može rezultovati stvaranjem članstva i novih baza podrške, kao i povećanjem njihovog budžeta iz javnih fondova koji bi bili namenjeni za članice.

IV

            Zvanična podrška svih naših institucija je više nego neophodna za prevazilaženje prepreka za učešće žena u politici. Kosovo je dokazalo da je imati ženu za šefa države nešto što je posebno potrebno za zemlje u razvoju. Promovisanje prava žena, ravnopravnost polova i svih pitanja koja su povezana sa ovom temom mogu najbolje napredovati pristupom „top-down“ (od dna ka vrhu) i ovo se treba nastaviti, pogotovo nakon izbora. Naše društvo treba da promoviše ravnopravno učešće i donošenje odluka od strane žena u svim institucijama, uključujući Skupštinu, pravosuđe, opštine i da ne bude samo centralna Vlada fokus toga. Kosovo, kao mlada i multietnička država, treba posebno da promoviše ravnopravnost žena u svim zajednicama. Ženama iz albanske većine, kao i ženama iz nevećinskih zajednica, treba posvetiti pažnju i izuzetne mogućnosti imajući u vidu način na koji ih je društvo tretiralo tokom godina. Kosovo treba da bude zemlja koja će ažurirati izraz „The best man for the job“ [Najbolji muškarac za zadatak] u „The best woman for the job“ [Najbolja žena za zadatak]. Vreme je da kosovska žena postane ključni činilac u novoj eposi kosovskog razvoja. Naše majke su najbolje dokazale svoju izdržljivost tokom naše burne istorije, sada je vreme da im bude pružena mogućnost za ravnopravnost u donošenju odluka. One stalno dokazuju izreku:

            „Žena je poput vrećice čaja, nikada ne znate koliko je jaka dok je ne stavite u vrelu vodu“[10].

Odricanje od odgovornosti: Stavovi i analize u ovom izveštaju su isključiva odgovornost autora i ne predstavljaju stavove donatora.

Ova aktivnost je deo projekta „Rodna ravnopravnost na Kosovu: Osnaživanje žena i devojaka – Apel za promene“, koji finansira Kanadski fond za lokalne inicijative (CFLI) – inicijativa Vlade Kanade.



Qamil Hoxha street ob. no. 29
appartment no. 7,
Prishtina
10000, Kosovo


Opening Hours:

Mon – Fri: 09:00  – 17:00

 

Connect with us: