Brzo odgovorite, koji je najvažniji sporazum koji su postigli Srbija i Kosovo? Verovatno vam prvo pada na pamet Briselski sporazum, Sporazum o Asocijaciji/Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom ili neki drugi.
Međutim, kada biste tvrdili da je, zapravo, najvažniji pojedinačni sporazum između Srbije i Kosova dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, postignut u februaru 2012. godine, imali biste čvrste argumente. Zašto je to tako?
Ipak, ne tako davno, bilo je nemoguće zamisliti sastanke na najvišem nivou između Srbije i Kosova. Ako bi se zvaničnici slučajno sreli i rukovali na aerodromu u nekoj zemlji, to bi bila glavna vest koja bi izazvala dosta kontroverzi. Veliki skandal je izbio kada je to uradio bivši predsednik, da ne govorimo o sadašnjem. Zvaničnici dveju vlada se nisu sastajali na regionalnim skupovima, a ponekad su čak izbegavli učešće u tekućim pregovorima pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji bio je značajan pomak unapred. Kao prvo, omogućio je Kosovu da samostalno učestvuje na regionalnim skupovima i inicijativama, umesto da bude zastupano od strane UNMIK-a. Kao drugo, uveo je u upotrebu čuvenu zvezdicu (*) koja stoji zajedno uz ime Kosova sa fusnotom „ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”. Ovo se, takođe, odnosi na označavanje Kosova od strane EU. Treće, uglavnom je zaboravljena činjenica da je, kao ishod ovog dogovora, 2012. godine Srbiji dodeljen status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, a da je Kosovo bilo nagrađeno studijom izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Ali koje su praktične koristi od ovog sporazuma? Kao što smo već pomenuli, sporazum dozvoljava Kosovu da učestvuje u raznim regionalnim forumima pod svojim imenom (mada bez upotrebe reči „Republika“), kao i da učestvuje u inicijativama kao što su CEFTA, Regionalni savet za saradnju (RSS), Brdo-Brijuni proces i, na kraju, u Berlinskom procesu i programima koji su iz njega proizašli: Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), Transportna zajednica, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana itd.
Koristi učešća Kosova u ovim programima su značajni. Pošto su predstavnici dveju strana mogli da sede za istim stolom i diskutuju o mnogim važnim pitanjima, ovi programi su bili vrlo korisni za građane Kosova, ali i za širi region, uključujući građane Srbije. Ovo je, takođe, omogućilo i „normalizovalo“ sastanke na najvišem nivou. Članstvo u regionalnim organizacijama i forumima verovatno je doprinelo više odnosima dveju vlada nego mnogobrojne runde Briselskog dijaloga, što je posebno vidljivo u percepciji javnog mnjenja.
Danas su institucije poput RYCO pioniri podsticanja pomirenja i pružanja šansi mladima iz raznih zemalja da se zajedno angažuju u građenju mreža koje će region izbaviti iz ćorsokaka nacionalizma. Učešće Srbije i Kosova u ovim organizacijama je od velikog značaja za oba društva.
Sprovođenje ovog sporazuma nije prošlo bez kontroverzi. I danas se dešava da predstavnici Srbije napuste, ili odbiju da učestvuju, u različitim događajima zato što odredbe sporazuma nisu ispoštovane. Stoga, sporazum nije u potpunosti razrešio pitanje predstavljanja Kosova, ali ne bi trebalo zanemariti njegov značaj u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i u podsticanju regionalne saradnje koja je od velikog je značaja za njihove građane.
Ovaj članak je izveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isklјučiva je odgovornost Grupe za zagovaranje javnih politika Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
