Ndriqim Imeri
Kada pišete o ulozi i uticaju žena u zastupanju kosovskog naroda nemoguće je ne obuhvatiti i istorijsku perspektivu. Nažalost, ne samo u našem društvu već i širom sveta, istorijska diskriminacija žena je bila, a možda i dalje predstavlja najveću i najdužu krizu čovečanstva. U nekim zemljama Evrope ravnopravnost polova je konačno nadvladala. Dok je kod nas još veoma daleko da se to desi.
Naše društvo se je suočilo sa najvećim, a možda i najtežim izazovom. Dok su zapadne zemlje svoje vrednosti stvorile kulturnom evolucijom i stvorile uslove da se pravne norme prilagode društvenom ponašanju, u našem slučaju je nametnuto suprotno. Imajući u vidu našu istoriju, tokom koje kosovskom zemljom i društvom nikada nije samoupravljano, kulturni nivo našeg društva je bio veoma nizak. Posledica ovog niskog kulturnog nivoa je nesumnjivo bio i patrijarhalni duh koji je prevladavao vekovima i koji postoji kao mentalitet kod relativno velikog dela kosovskih građana. Kako bi se omogućilo poboljšanje ovog stanja, nadležne institucije su uvele norme visokog demokratskog nivoa, čija je uloga se prostire i na „edukaciju“ građana. Diskriminacija kosovske žene u svim oblastima, a posebno u politici, kao i neophodno poboljšanje ovog stanja nesumnjivo spadaju u proces „edukacije“ građana.
U Ustavu Republike Kosovo, kao najvišem pravnom i političkom aktu zemlje, načelo ravnopravnosti polova je uvedeno kako posebnim zakonskim odredbama tako i uvođenjem ovog načela kao jednog od osnovnih stubova nad kojima je stvoren duh Ustava[1]. Učešće kosovskih žena u zakonodavnim organima, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, je konkretno uređeno Zakonom o opštim izborima kojim se garantuje učešće od 30% mesta za žene u Skupštini[2]. Zakon podstiče i obezbeđuje najmanji minimalni broj žena u zastupanju, ali ono šta je i dalje zabrinjavajuće je uloga i stvarni uticaj koji žene mogu da ponude, posebno u zemlji u kojoj su muškarci dugo vremena loše upravljali[3]. Polna kvota koja ženama garantuje učešće u politici je dvodimenzionalna. Prvo, tu je formalna ili pravna strana, koja se identifikuje kao zakonska norma, a zatim je tu i materijalna dimenzija ili strana koja treba da bude rezultat ili proizvod formalne dimenzije[4]. Nažalost, rezultat zakonskih normi kod nas još nije pozitivan.
Često vidimo da se žene koje nas zastupaju koriste kao „lutke“ u izbornoj kampanji, kojima nas lažu o raznolikosti i ravnopravnosti polova, a zatim upravo oni koji „promovišu“ ovu „ravnopravnost“ konstantno postavljaju muškarce na mesta na kojima se donose odluke. Ukratko, kosovske žene u politici i narodna zastupljenost više čine broj koji je propisan zakonom nego imena koja mogu napraviti dugo očekivane promene našem društvu.
Patrijarhalni mentalitet relativno velikog dela društva je još jedan izvor površnog karaktera učešća žena u kosovskoj politici. Statistike pokazuju da su tokom izbora koji su organizovani nakon proglašenja nezavisnosti žene (u proseku) birane manje nego muškarci u odnosu na učešće na izbornim listama. Kako na centralnim tako i na opštinskim izborima, političari sa najviše glasova na odgovarajućim izbornim listama su muškarci. Često se dešava da žene koje zauzmu mesto zastupnika naroda imaju manje glasova od drugih muškaraca koji ne uspeju da zauzmu ta mesta. Nažalost, ovo nam ukazuje i na drugu tamnu stranu ove problematike. To je da se može relativno reći da kosovski građani nemaju poverenja da kosovske žene mogu da budu dostojanstveni zastupnici. Čak i nakon 12 godina nezavisne države, polna kvota ostaje jedina garancija da žene budu uključene u zastupanju kosovskih građana. Da polna kvota služi kao garancija nesumnjivo ukazuje i činjenica da je tokom čitave državne istorije samo jednom žena rukovodila Kosovom i to samo na jedan mandat. Takođe, pored nepovoljnog položaja žena u zakonodavnim organima, kosovske žene se suočavaju sa sistematskom diskriminacijom i u izvršnim organima. U skoro svim vladinim kabinetima Kosova, muškarci su prevladavali u odnosu na žene što se tiče upravljanja resorima. Kosovske žene imaju odgovarajuću volju, želju, školovanje i profesionalizam da svojim doprinosom, ulogom i uticajem donesu promene nabolje u zemlji kojom su loše upravljali muškarci. Međutim, one se suočavaju sa diskriminacijom i kategorizacijom, kako od strane kolega političara, tako i od samih kosovskih građana koji još nisu stekli „poverenje“ u njih. A kako bi učešće žena u politici bilo stvarno relevantno, političarke moraju da imaju veće poverenje građana.
Pitanje poverenja građana koje žene uživaju manje u odnosu na muškarce je problem koji možda vuče korene iz osnovnog obrazovanja, patrijarhalnog duha u kojem smo odrastali, obrazovnog sistema i mnogo drugih stvari. Svi ovi uzroci su uticali na stvaranje pogrešne percepcije kosovskih građana prema ženama u politici. Iako su ovi problemi i dalje očigledni, poslednjih godina vidimo male iskre koje čine da verujemo da će žene konačno zauzeti zasluženo mesto u kosovskoj politici. Možda ne u potpunosti, ali u individualnim dimenzijama poslednjih godina vidimo određeni porast glasova koje žene dobijaju na izborima. Ovo povećanje glasova može poslužiti kao parametar koji pokazuje da su kosovski građani polako počeli da imaju poverenja u žene u njihovom političkom zastupanju.
Svi smo svedoci diskriminacije žena u kosovskom društvu u svim oblastima života, uključujući politiku i ubeđeni smo da treba da dođe do poboljšanje ovog stanja. Prvo, zarad budućeg trijumfa ravnopravnosti polova žene treba da pridobiju poverenje građana za veće učešće u politici što bi uticalo na kulturnu transformaciju društva uopšteno. Ravnopravnost polova u politici, kako u pogledu učešća tako i uticaja, bi poslužilo kao veoma jasan indikator za ravnopravnost polova i na nižim stepenima državno-društvene hijerarhije, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Kao svedoci minimalnog poboljšanja položaja žena u politici i zastupanju građana, moramo si prizvati svesti, podstaći i stimulisati druge radnje i procese koji bi uticali na osnaženje žena u donošenju odluka i zastupanju. Ustavni amandmani kojima bi se povećala polna kvota su možda dobra ideja kako bi se još više podstakle ove upravo započete promene.
U državama u kojima su žene na vlasti postoji velika društvena dobrobit. To nam pokazuju zemlje poput Nemačke ili Finske i pre ili kasnije, nesumnjivo će i kod nas žene biti na vlasti. Promene su počele, ali će put biti veoma dug.
Odricanje od odgovornosti: Stavovi i analize u ovom izveštaju su isključiva odgovornost autora i ne predstavljaju stavove donatora.
Ova aktivnost je deo projekta „Rodna ravnopravnost na Kosovu: Osnaživanje žena i devojaka – Apel za promene“, koji finansira Kanadski fond za lokalne inicijative (CFLI) – inicijativa Vlade Kanade.
[1] https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=3702
[2] Zakon NR. 03/L-073 https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2544
[3] Balkans Policy Research Group, Žene u politici: Rodna (ne)ravnopravnost u politici i procesu donošenja odluka https://balkansgroup.org/sr/zene-u-politici-rodna-neravnopravnost-u-politici-i-procesu-donosenja-odluka-3/
[4] Ibid, 7
